četvrtak 15. aprila, oko 20h (ili nešto malo kasnije, ako dođe do penaltiranja), saznaćemo odgovor na pitanje koje nas muči čitave ove godine – Da li je Klub za koji navijamo sposoban da napravi pretposlednji korak u ispunjavanju nikad dosanjanog sna, svih onih generacija ljudi koji su u srcu nosili crveno-belu (onako po pola, nikako štraftasto) boju, kako bi u našim vitrinama konačno zasijao pehar koji toliko istinski želimo, da nam to ponekad nanosi bol, za koji ogromna većina u istom tom Klubu i nije svesna!!! To što nas najviše boli i koje su nam istinske želje, valjda najbolje znamo mi sami!

Poštovani fudbaleri, koji tog dana od 18h, u nama najdražim dresovima, istrčite na megdan Partizanu, imate SAMO jedan zadatak – produžiti naš san, nikako i ni po koju cenu ga ne prekinuti i dati nam mogućnost da još jednom, početkom maja meseca, napravimo pohod na glavni grad države. O drugoj soluciji NE SMETE ni jednog trenutka razmišljati, jer bi to značilo da ste nedostojni i trunke naše pažnje (pa i poštovanja). Vi, predvođeni stručnim štabom i vrhuškom Kluba, MORATE pokazati da je došlo vreme pravih pobednika i da je hrabrost ono što Vas krasi.

Malo je trenutaka kada ste nas ove sezone istinski obradovali – sutra je dan kada to treba da učinite na veličanstven način, jer imate tih 90 (180, sa finalnom utakmicom) minuta da “uđete“ zauvek na stranice istorije Kluba, gde će se Vaša imena slaviti, a o tih Vaših 180 minuta zauvek govoriti. Nema smisla da besedim šta Vam je druga strana te medalje, jer komotno nakon (a on se neće dogoditi, zar ne?) poraza, možete ekonomu vratiti dres i zaboraviti nas, kao što ćemo mi zaboraviti Vas. Tog istog momenta!!! Ako niste spremni da podnesete kaznu, nemojte činiti zločin - prosto i jednostavno rečeno, da je svakome i više nego razumljivo.

Nemojte da prespavate sutrašnjih 90 minuta, vaša vigilnost (budnost) mora i treba da bude veća nego ikad, a ama baš sve je u Vaši rukama (i nogama, naravno). Sutra postajete ili kukavice ili heroji, a ovo drugo (to i očekujemo) možete samo i isključivo ako počnete da činite ono čega se najviše plašite. Da biste postali pobednici, ne treba samo da savladate “neprijatelja“, već upravo taj strah. Tako ćemo vrlo lako saznati od kog ste materijala sazdani i da li imate dovoljno kapaciteta i mogućnosti da i ubuduće na svoje grudi ponesete grb “Stare dame“, koji nama znači više od bilo čega.


Na konferenciji pred “meč odluke“ u SC “Vujadin Boškov“ u Veterniku, medijima su se obratili šef struke Milan Đuričić i igrači Dejan Karan i Slobodan Novaković. Sva trojica jasno ističu da je prolaz u finale jedina opcija, jedini put koji se mora preći da bi se sezona koliko-toliko spasila, a fudbaleri iskupili pred navijačima i simpatizerima za sve loše učinjeno u toku iste.

Milan Đuričić je bio u svom govoru veoma jasan: “Sutra ćemo pobediti Partizan, jer mi to možemo i hoćemo. To neće biti ni malo lako učiniti, pod ogromnim smo pritiskom, ali se jedino tako i pokazuje kvalitet koji poseduješ. Na prvom ovonedeljnom treningu, decidirano sam rekao igračima da svako ko ne veruje u pobedu na ovom meču, ne treba ni da trenira, ni da igra na istom. Tako smo se spremali za “utakmicu sezone“ i ta pozitivna energija se oseća svuda oko nas. U opšte nas ne zanima koji će tim Partizana istrčati na teren, jer mi moramo gledati kako da timskom igrom nadomestimo naše nedostatke, a ako fudbaleri ispoštuju ono što smo se dogovarali ove nedelje, uspeh neće izostati. Hvala “FIRMI“ na jučerašnjoj podršci na treningu, to je bio najbolji koji sam ikada održao u životu, a znam da ni sutra ta podrška neće izostati“.

Kao grom iz vedra neba odjeknula je informacija da je na današnjem treningu, Stefan Zogović u jednom duelu u žaru borbe, laktom udario u lice Slobodana Medojevića, pa bi on zbog toga mogao da propusti sutrašnji meč. Na istom, sasvim sigurno u crveno-belom dresu neće biti ni Nemanje Bilbije, zbog ranije zadobijene povrede tetive, ali ovo sve ne plaši Đumija: “Mi kukati nećemo. Ko god nastupi na sutrašnjem dvoboju, mora se staviti u službu tima, jer je on važniji od svakog pojedinca, i samo tako se možemo u Novi Sad vratiti uzdignute glave i obradovati sve one koji će sutra biti uz nas. Ako (NE DAJ BOŽE) se sutra ovo ne dogodi, krivicu sam spreman da lično preuzmem na sebe“, završio je Đuričić.

Dejan Karan je konstatovao da svi u Vošinom taboru znaju šta ih očekuje sutra, jer bi kolektivno svi mogli ući u istoriju Kluba. “Svi na terenu moraju da daju svoj maksimum, da ostave srce na terenu, a pametnom igrom moramo da anuliramo sve segmente igre u kojima je Partizan bolji i dopunimo one u kojima mi možemo da odskočimo. Moje će biti da sutra zaustavim sam vrh Partizanovog napada i ne dozvolim da se Kleo proslavi, kao na nedavnom meču u Novom Sadu. Ne sumnjam da to i mogu, kao što nemam ni najmanju trunku sumnje u naš uspeh“, dodao je Karan, koji će sutra sa Plečom činiti poslednji bedem ispred Željka Brkića.

Iako u našem timu ima mnogo, bar na papiru, poznatijih fudbalera, novosadska publika je željno čekala da vidi jednog momka od početka meča na terenu, a koji je to zaslužio samo svojim ogromnim i fanatičnim trudom, radom i zalaganjem. To će joj se sutra konačno i ispuniti, jer će među startnih 11, biti i Slobodan Novaković. “Moje je da ćutim i vredno treniram, a šef odlučuje o tome ko će na teren. Najbitnije je da sutra svi pokažemo pravo lice, timski duh i snažan karakter, kako bi pobedili protivnika i ušli u toliko željeno finale. Ja lično sa ogromnim nestrpljenjem, čekam prvi sudijski zvižduk“, veli, već sada, ljubimac navijača i sipmatizera novosadske “Stare dame“.


Sutra ćemo Vam pokloniti bazen prepun vode, a Vi ili isplivajte, ili konačno potonite. Lako ćete BORBOM i ZALAGANJEM na sutrašnjem meču vratiti nam sve smislom koji nam tera krv kroz vene, vazduh u pluća i osmeh na lica. Kada se sutra oko 20h na stadionu na kojem budemo imali megdan (kako na terenu, tako i na tribinama) zaori “Doš’o je i taj dan...“, omogućite nam da mi tu pesmu (ne naši suparnici) nastavimo na onaj način, kako jedino ona mora da zvuči. Onako drugačije, ne prija našim ušima!

Da zaključimo – “AKO NEĆEŠ IĆI CELIM PUTEM, NE ZNAM ZAŠTO BI UOPŠTE IŠAO“? Mi navijači i simpatizeri FK Vojvodine smo odavno krenuli putem kojim i danas hodimo, a Vi svoj koji ste započeli dovršite za ovih 180 minuta. Toliko Vam treba da nas obradujete i da Vas pamtimo po dobru. Znam i da je vrlo smelo izricati predviđanja o nečem nepoznatom, a pitanje koje se nameće je sledeće – Mi se pehara nismo odrekli, da li je on nas? Saznaćemo sutra...

Za sve koji se još dvoume da li je vredno putovati u Beograd i pružiti podršku ekipi – neka znaju da to moraju da učine. Ne možemo od igrača očekivati sve gorenavedeno (a to im namećemo kao imperativ, jer će biti “TAKO ILI NIKAKO“), poznajući činjenicu da im nismo pomogli u tome. Vreme će proći i biće najbolji sudija. Zato uzmite bolovanje ili godišnji, odglumite bolest ako treba, pobegnite od obaveza (posla, škole, fakulteta, pa i žene), ali ovo NEMOJTE propustiti (navijačkim vozom, kolima, biciklom, peške....kako god, samo dođite).

SAMO HRABRO - NIKAKO DRUGAČIJE!
TAKO SE JEDINO UPRAVLJA KLUBOM, PREDVODI TIM, IGRA I NAVIJA ZA FK VOJVODINU!!!